Šuga

Uzrokuju je šugarci iz roda Sarcoptes, Notoedres i Otodectes. Pseći šugarac je Sarcoptes scabiei var. canis, a mačiji Notoedres cati. Šugarac preferira jednu vrstu, ali nije isključeno da će napasti i drugu; pseći šugarac može zaraziti i mačku.

Šuga je oboljenje koje se javlja pretežno zbog nehigijenskih uslova. Podložni su i ljudi i životinje. Široko je rasprostranjena. Prenosi se direktnim kontaktom ili preko zaraženog pribora.
Kod ljudi šuga se vrlo brzo ispoljava; dolazi do promena na koži i svraba, najčešće po rukama i telu.
Šugarac voli mesta sa manje dlaka. Ženka buši tunele ispod površine kože i u njima se legu larve koje se dalje razvijaju. Parazitira najčešće na ušima, laktovima, stomaku, donjim delovima nogu… Dlaka opada, i šuga se širi. Simptomi su jak svrab, oštećenja kože (crvenilo, čvorići, ogrebotine, nedostatak dlake). Svrab se pojačava noću i pri povećanju temperature.  Ozbiljniji problemi su anemija i sekundarne bakterijske reakcije.

Kod pasa šuga se manifestuje na donjim delovima stomaka, grudima, nogama, ušima, laktovima. Pas se jako češe, a svrab postaje sve intenzivniji, a pas sve neraspoloženiji. Dolazi do uvećanja limfnih čvorova. Bolest može dugo da traje. U nekim slučajevima pas ne pokazuje jasne znake zaraženosti, tek povremeno češanje i blago crvenilo.
Kod mačaka svrab se spušta sa vrhova ušnih školjki ka ušima, njuški, očnim kapcima i vratu, a ubrzo se javlja opadanje dlake i oticanje limfnih čvorova.

Pregledanjem skarifikata kože dolazi se do dijagnoze. Ponekad je to otežano zbog uznapredovale bolesti ili korišćenja sredstava za higijenu. Tada vlasnik mora dati što više informacija veterinaru kako bi se došlo do prave dijagnoze.

Terapija započinje odmah po postavljenoj dijagnozi. Pacijent se kupa u rastvorima sredstava protiv šugaraca. Ako je dlaka preduga, mora se ošišati. Posebna pažnja se obraća na regiju oko ušiju i očiju. Nakon prvog ovakvog kupanja, svrab postaje jači, ali vremenom se smanjuje i nestaje. Osim životinje, treba tretirati i prostor u kojem boravi.