Neurologija za kućne ljubimce

Neurološki pregled kućnih ljubimaca odvija se kako bi se utvrdilo da li ljubimac ima neurološki problem ili ne. Pregled je prijatan, u prisustvu vlasnika. Razmatra se stanje mentalnog statusa, položaja tela, hoda, nervi glave, spinalni nervi, kao i bešika.
Kada se utvrdi koji deo neurološkog sistema nije u redu, pravi se lista dijagnoza i razvija dijagnostički plan kako bi se konačna dijagnoza potvrdila.

Mentalni status, tj. svesnost ljubimca definiše se očekivanom reakcijom na spoljne stimuluse. Konstantni impulsi koji se šalju od moždanog stabla do velikog mozga. Prekid u ovim impulsima znači da postoji neurološki problem: depresija, histerija, koma, stupor, gubitak naučenih radnji, itd.

Aktivnost mozga procenjuje se pomoću analize ponašanja. Na ponašanje svake jedinke najveći uticaj ima okruženje u kojem je odrasla, pa ne treba prenagliti u donošenju zaključaka. Ponašanje kontrolišu nasleđeni obrasci ponašanja, okruženje, limbički sistem i moždani korteks. Agresija, kompulsivne radnje, dezorijantisanost spadaju u neurološke poremećaje.

Pregled položaja tela podrazumeva pregled položaja glave, vrata, leđa, ekstremiteta i repa. Svaka nepravilnost može da ukaže na problem. Na normalan položaj tela utiču sistemi mozga, kičmene moždine, mišića, sistemi za ravnotežu i vizuelizaciju, kao i proprioceptivnog sistema. Nepravilnosti u držanju tela: head tilt – uvrtanje glave oko svoje osovine, pleurotonus – okretanje nosa ka grudnom košu, ventrofleksija – savijanje vrata na dole, dorzofleksija – savijanje vrata na gore, dorzofleksija glave – savijanje glave na gore, lordoza – krivljenje kičme ventralno, kifoza – krivljenje kičme dorzalno, skolioza – devijacija kičme u stranu…

Pregled hoda kod kućnih ljubimaca

Normalan hod kod pasa i mačaka je dijagonalan: jedna prednja noga i dijagonalna zadnja noga nose težinu. Normalno je i da prednja i zadnja noga iste strane nose težinu, a da druga strana bude u tzv. letećoj fazi. U nekim slučajevima javljaju se i mešoviti obrasci hoda. Poremećaj hoda izazivaju neurološke, ali i ortopedske i sistemske bolesti. Tri najčešća poremećaja su šepanje, slabost – pareza i nesposobnost koordinacije – ataxia. Cilj ovog pregleda je da se utvrdi da li postoje nepravilnosti, koji ekstremitet je uključen u abnormalnost, i o kojoj vrsti poremećaja hoda se radi.

Pregled reakcija u određenim položajima izvodi se kako bi se utvrdilo da li je pas sposoban da se orijentiše u prostoru. Obavlja se nakon testa hoda kako bi se otkrile eventualno propuštene nepravilnosti. Sastoji se od testa poluhoda, kolica za guranje, skakutanja, proprioceptivnog pozicioniranja, itd.

Pregled kranijalnih nerava

Kranijalni nervi sastoje se od 12 pari nerava vezanih za vid, gutanje, lučenje pljuvačke, ravnotežu, sluh… Oštećenja na mozgu često se manifestuju poremećajem funkcije kranijalnih nerava.

Pregled percepcije bola veoma je neprijatan. Životinja se testira na superficijalni bol laganim štipanjem kože hvataljkama, a duboki bol, koji je povezan sa kičmenom moždinom i koji govori o količini oštećenja se testira štipanjem prstiju. Očekuje se burna reakcija, lajanje i pokušaj ujedanja.

Paraliza zadnjih nogu – paraparezis može biti perakutna, akutna, subakutna i hronična. Prva dva stadijuma teško je uočiti, jer životinja sasvim normalno hoda, i tek na trenutke dolazi do otežanog ili onemogućenog hoda. Simptomi su slabost u nogama, često sedenje, zečiji trk – dok trči, obe noge su spuštene jer se tako oseća sigurnije. Mora se odmah reagovati jer što je bolest više odmakla, teže ju je tretirati. Oboljenje torakalnog i lumbalnog dela kičme najčešći su uzroci ovakvog problema.

Bolest kičmene moždine može biti

• kompresivna – spoljašnji pritisak. Uzroci su hernijacija diska, trauma, tumor, krvarenje…
• nekompresivna – dolazi do unutrašnje promene kičmene moždine. Uzroci su degenerativna mijelopatija, firbokartilogeni embolizam, trauma…

Prognoza zavisi od toga koliko je bolest uznapredovala i od toga kako životinja reaguje na tu situaciju; ukoliko uprkos bolu voljno pomera noge i postoji duboki bol, prognoza je dobra.

Paraliza sva četiri ekstremiteta – tetraparezis uzrokovana je oboljenjima mozga, vratnog dela kičme i perifernih nerava. Ove bolesti dovode i do mentalnih poremećaja.

Paraliza jednog ekstremiteta – monopareza
Paralizom je zahvaćen samo jedan ekstremitet. Retko se radi o oboljenju kičmene moždine. Zahvata jedan nerv ili jedno nervno stablo, i to najčešće “koren” nerva.

Glavni nervi na prednjim ekstremitetima:

• radijalni (najčešće oboleva)
• ulnarni
• medijanus
• aksilarni
• muskulokutani
• supra
• supraskapularni

Glavni nervi na zadnjim ekstremitetima:

• n. sciatis
• n. femoralis
• n. tibialis
• n. peroneus
• n. obturator
• n. gluteal
• kran
• kaud
  Prva dva najčešće obolevaju.

Najčešći uzroci oboljenja su traume, tumori i stenoze. Stenoze su najčešće nastale hernijacijom diska (prednji ekstremiteti) i degenerativnom lumbo-sakralnom stenozom (zadnji deo leđa, paraliza zadnjeg ekstremiteta, šepanje).
Terapija je fizikalna i hiruška.

Vestibularna bolest

Vestibularni aparat ima ulogu prenosa informacija o položaju glave iz receptora do mozga koji izdaje komandu o kontrakciji ili opuštanju mišića, omogućava koordinaciju i održava ravnotežu tela. Oboljenja ovog aparata česta su i kod pasa i kod mačaka. Neurološkim pregledom ispituje se da li je oboljenje centralno ili periferno.

Simptomi vestibularne bolesti

• head tilt (okretanje glave na jednu ili drugu stranu)
• nistagmus (ritmični pokreti očiju)
• strabismus (izmenjen položaj očiju)
• onemogućena koordinacija pokreta