Bolesti bubrega kod životinja

Psi i mačke imaju dva bubrega koji regulišu potrebe organizma da izbaci štetne materije. Ovi organi sastoje se od nekoliko hiljada nefrona koji vremenom odumiru i ne obnavljaju se.
Do bolesti bubrega dolazi kada određeni poremećaji među kojima su povrede, infekcije i trovanja oštete bubrege do 75%, kada dolazi do slabosti bubrega.
Kod pasa i mačaka ovakva oboljenja su česta, međutim, ukoliko se dijagnoza postavi na vreme i lečenje odmah započne može se usporiti dalji napredak bolesti i pomoći im da nesmetano funkcionišu.

FAKTORI KOJI DOVODE DO BOLESTI BUBREGA

RASA: kod pasa bolesti bubrega najčešće se javljaju kod koker španijela, samojeda, dobermana, šar-pej, itd. Kod mačaka su to sijamske, ruske plave, persijske i maine coon.
STAROST: što je ljubimac stariji, rizik od oboljenja se povećava; naročito je izražen između 10 i 15 godina života.
FAKTORI OKOLINE: razne hemikalije kao što su antifriz i olovne boje, kao i neki lekovi, doprinose bolestima bubrega.
ISHRANA: prekomerna količina unosa fosfora i proteina doprinosi razvitku ovih bolesti.

SIMPTOMI BOLESTI BUBREGA KOD ŽIVOTINJA

• povećana žeđ
• često mokrenje
• gubitak telesne mase
• zadah i suvoća usta
• povraćanje i dijareja
• slabost i apatija

DIJAGNOZA ZA LEČENJE BOLESTI BUBREGA KOD ŽIVOTINJA

Detaljnim pregledom obolelog ljubimca koji podrazumeva analizu krvi i urina dolazi se do dijagnoze. U nekim sučajevima potreban je i rendgenski i ultrazvučni pregled, biopsija i dijagnostičke operacije.

STADIJUMI KOD BOLESTI BUBREGA

NORMALNA FUNKCIJA BUBREGA: organizam se navikava na postepeni gubitak nefrona i ne pokazuje znakove bolesti (funkcioniše 100% bubrega)
POČETNI UPOZORAVAJUĆI STADIJUM: ljubimac ne koncentriše urin i žeđ je povećana (33%)
SLABOST BUBREGA: previše nefrona je odumrlo, toksini se nagomilavaju u organizmu i životinja pokazuje znakove bolesti (25%)
UZNAPREDOVALA BOLEST BUBREGA: bolest je veoma izražena, simptomi su jaki, vodi fatalnom ishodu (10%)

TRETMAN BOLESTI BUBREGA I KONTROLA

Pacijent mora biti pod stalnom veterinarskom kontrolom. Sprovodi se terapija određenim lekovima i infuzijama, a neretko je potrebno i bolničko lečenje.
Uvodi se specijalna dijeta koja je najznačajniji faktor u lečenju. Kontroliše se unos fosfora i proteina, a povećava se unos čiste i sveže vode.