Stariji pacijenti

Prosečan životni vek ljubimaca je danas čak 12 godina. Kako pas stari, potrebno mu je više nege. Gerijatrijski slučajevi:
– male rase, do 10kg: od 9 do 13god
-srednje velike, 10 do 20kg: 9 do 11god
-velike, 20 do 50kg: 7 do 10god

Programu za starije pse najbolje je pristupiti već u sedmoj godini života. Ovaj program obuhvata detaljan klinički pregled, analizu krvi, merenje krvnog pritiska, ultrazvučni i rendgenski pregled. Ovako će se otkriti prvi simptomi bolesti jer se većina ne ispoljava jasno u početku. Što se bolest kasnije otkrije, teže se leči, a u hroničnim slučajevima čest je smrtan ishod. Na ovaj način rano se otkriju i bolesti za koje se smatralo da se ne mogu lečiti, što izlečenje čini mogućim i uspešnim.
Uz ovaj program produžićete život svom ljubimcu i učiniti da živi zdravije i srećnije.

Potrebno je voditi računa o ishrani ljubimaca tokom celog života, ta potreba se povećava što je životinja starija. Na tržištu postoji hrana za ljubimce označena sa “senior”, “aged” ili “mature” namenjena njima, ali je moguće da im ova hrana usled bolesti ne prija ili čak pogoršava stanje. U nekim slučajevima u ishranu treba uvesti nutriceuticals, dodatke ishrani koji su i pomoćna lekovita sredstva (glukozamin, omega 3 i 6 masne kiseline, vitamini C i E). U svakom slučaju, konsultujte se sa veterinarom koji će znati šta je vašem ljubimcu potrebno.

Ukoliko ljubimac unosi previše vode, to može ukazivati na pojavu šećerne bolesti, poremećaj rada nadbubrežnih žlezda, bubrega, kontraindikacije zbog uzetih lekova, itd.
Neophodan je pregled kod veterinara.

Loša higijena usta i zuba može izazvati razne komplikacije. Vremenom, na zubima dolazi do pojave tzv. tartara, žutog ostatka na zubima nastao od bakterija, minerala i ostataka hrane. Žvakanjem se ove bakterije mogu preneti u krvotok, a time i po celom telu, te izazvati infekcije. Može doći i do pojave periodontopatije, oboljenja zuba i desni.Simptomi ove bolesti su zadah, smanjen apetit, neprijatnost pri dodiru lica i njuške, ispadanje hrane iz usta, odbijanje suve hrane, upaljene desni, pojava tartara i kamenca, tendencija ka klimanju zuba, itd.
Kako bi se što pre delovalo na bolest potrebno je u što kraćem roku konsultovati veterinara.
Danas je rizik gotovo nepostojeći zbog ogromnog napretka u opremi i anestetičkim sredstvima kojima se pristupa.

Ukoliko kod svog ljubimca primetite promene na koži i uzdignuća, obratite se veterinaru.

Neretka je pojava osteoartritisa u starijem dobu. To je degenerativno oboljenje zglobova koje je veoma neprijatno i bolno za životinju. Obolela životinja izbegava kretanje, što dodatno pogoršava bolest. Smanjuje se mišićna masa, životinja postaje vrlo slaba, a kretanje je ograničeno. Napredovanje osteoartritisa moguće je usporiti upotrebom lekova, fizikalnom terapijom, dodacima za zglobove i

Do promena izazvanih starenjem može doći i na psihičkom planu. Česta je pojava kognitivnog poremećaja pasa čiji su simptomi: poremećaj sna, odsutnost, zbunjenost, dezorijentisanost, smanjena reakcija na vlasnika i niz drugih poremećaja.

Do promena izazvanih starenjem može doći i na psihičkom planu. Česta je pojava kognitivnog poremećaja pasa čiji su simptomi: poremećaj sna, odsutnost, zbunjenost, dezorijentisanost, smanjena reakcija na vlasnika i niz drugih poremećaja.

• Srčane bolesti (kašalj, brzo umaranje, mršavljenje, čudno disanje, onesvešćivanje)
• Bolesti bubrega ili jetre (česta žeđ i mokrenje, neobičan zadah, gubitak težine, proređena dlaka, požutele beonjače, povraćanje, dijareja)
• Tumori (pojava izraslina koje brzo napreduju, tamne fleke na koži, gubitak težine, brzo umaranje, blede desni, povraćanje, dijareja, otok, šepanje, otok abdomena, promene ponašanja, uvećani limfni čvorovi)
• Hipertireoidizam – prekomerna funkcija štitne žlezde (pojavljuje se kod starijih mačaka, gubitak težine, povraćanje, dijareja, preterano oglašavanje)
• Hipotireoidizam – preslaba funkcija štitne žlezde (uglavnom kod ženskih pasa; gojaznost, hronične upale ušiju i kože, gubitak dlake)
• Kušingova bolest – loša funkcija nadbubrežne žlezde (prekomerna potreba za vodom i uriniranjem, poremećaji sna, hronične infekcije kože, gubitak dlake, otok stomaka)
• Diabetis melitus – šećerna bolest (prekomerna potreba za vodom i uriniranjem, gubitak na težini, uvećan apetit, povraćanje, dijareja, propadanje dlake)
• Katarakta i glaukom (pogoršanje vida, sivkasto ili plavičasto prebojavanje očiju, preterano češanje glave, upaljene, izbačene i otečene oči)

Redovni veterinarski pregledi doprinose brzom i uspešnom lečenju ovih oboljenja.

Stvarna starost mačaka

Poput ljudi i mačke sazrevaju i stare pokazujući pritom promene na fizičkom i psihičkom planu. Mačka stara godinu dana, prema ljudskim kriterijumima ima 16 godina, a ona stara 10 godina čak 53.
Starenje je propraćeno mnogim promenama u organizmu koje često podrazumevanju oboljenja, međutim starost sama po sebi nije bolest, već fiziološki proces. Treba smanjiti, ako je moguće potpuno ukloniti faktore koji izazivaju oboljenja, a kod onih već postojećih brzo reagovati kako bi se mački obezbedio što duži i zdraviji život.

Najčešći problemi sa kojima se mačke suočavaju tokom starenja:

• dehidratacija (dovodi do isušivanja i tanke kože)
• slabljenje imuniteta
• slaba cirkulacija
• slabljenje dlake (starije mačke slabo održavaju higijenu krzna)
• senilnost (pojačano oglašavanje, dezorijentisanost, nedruštvenost)
• oslabljen sluh i vid
• problemi sa zubima
• artritis i degenerativne promene na zglobovima

Svakodnevnim češljanjem mačke poboljšaćete joj cirkulaciju i učiniti da ima bolje krzno.
Preporučljivo je izmeriti mačku jednom mesečno kako bi se uočile promene u težini koje mogu biti česte prilikom starenja. Usled pojave nekih oboljenja, veterinar će izmeniti ishranu u cilju sprečavanja napretka bolesti.
Uz pojavu artritisa i ostalih oboljenja kostiju, mačka se sve ređe kreće. Treba je podstaći na kretanje što će pozitivno uticati na ceo organizam.
Treba izbegavati stresne situacije koje podrazumevaju svaku vrstu promene u okruženju, izloženost neprijatnostima, itd.

Uz Vašu i redovnu kontrolu veterinara, bolest će se otkriti u početnoj fazi. Dva puta godišnje treba obaviti veterinarski pregled koji podrazumeva detaljan klinički pregled, proveru težine, kondicije, itd. Ukoliko se utvrdi da ljubimac ima medicinski problem, ovi pregledi moraju biti češći. Preporučuje se da jednom godišnje obavite merenje pritiska, biohemiju i hematologiju krvi, pregled fecesa i mokraće. Tako će se bolest otkriti u početnoj fazi i omogućiti uspešno lečenje.